minber

Al-Laahu smo zahvalni,  braćo i sestre, Al-Laahom Dragim bližnji. Al-Laaha slavimo,  Al-Laaha hvalimo,  Al-Laaha veličamo,  svetkujemo,  jednujemo,  Samome Mu nikog ne pridružujemo,  Njegove Volje i Rada,  radi,  družimo se i udružujemo, u dobročinima se urezujemo,   međusobno se sviđamo, račun pred Bogom svodimo, ne svadmo se i ne svađamo.

Sami Bog Jeste Bog,  bez ikog drugog, a muhammed,  isus mesija-isa mesih,  mojsije-musa, ibrahim-abraham,  i preostali vesnici Božji, sluge su Božje,  poslani,  odani,  verni,  najponizniji.

savetovali su,  pa vam i mi savetujemo, Bogočuvarnost,  Boguslušnost, Boguslužnost,  Boguposlušnost.
a danas se to postiže sleđenjem konačno-poslanog Bogovesnika,  muhammeda, bliženo-sMirenog.

braćo i sestre,  Bogom Samim,  bližnji,  Bog nam Je Dragi,  neka mesta,  neka vremena,  neka dela,  Vrednovao više od drugih,  pa nam Je,  tako,  post Vrednovao,  više od drugih dela,  a mesec ramadaan,  Vrednovao Je,  nad ostalim vremenima,  Objavom Svoga Govorenja,  izgovorenog, Kur'aana,  Korena,  Krune,  Osnova za osnov,  naš, u odabrano središnjem mestu-mekki-stožernoj-centralnoj-središnjoj.

'pravoverni,  propisano vam je ustezanje -post,  kao što je propisivano bilo i vašim prethodnicima, kako biste bili Bogočuvarni; mesec ramadaana-žeđanja za Bogom-Bogotraženja,  je onaj mesec u kome je spušten i objavljen Kur'aanom,  Koren,  Kruna,  Osnov za obnov,  kao vodilja čoveku svakom, i dokaz jasni svaki,  iz vodilje,  za razlučenje, pa kogod od vas doživi mesec ramadaana,  neka mu obdanicu  u ustezanju od jela, pića, snošaja,  provede,  ukidajući Boga radi svaki ružni govor,  ružno delo,  ružnu misao.

Bog u Svome Svetom-Kudsijj Govoru-Hadisu Kaže da post je Njegov,  Njemu Samo radi,  i da ga stoga Sami On,  najizuzetnijom nagradom,  Nagradi,  a muhammed,  vjesnik Božji,  odani,  verni, bliženo-sMireni i konačno-poslani,  kazao je da svako ko ispusti nesreće ramazana brižno i verno, zaslužuje oprost kod Boga Dragog.

Bogombližnji,  braćo i sestre!

Bog Se Svojevoljno, ne ustručava da za primer Svojoj Stvoriteljskoj Moći, Navede najsitniji delić bilo čega-atom,  ili štogod iznad toga..što se pravovernih tiče, takvi što su,  uvereno znaju, da je to Htina Božja-Gospodnja, Ihtina-Istina, a što se nepravovernih, svih nevernih tiče, pitaju se oni,  šta to Bog Želi Kazati navedenim primerima. On Navodi kog Mu Volja,  i zavodi kog Mu Želja, a zavodi samo ogrezle grešnike.

braćo i sestre, Al-Laahom bližnji, koliko god da ste nam daleko ili blizu, Al-Laaha molimo da nam svima u ramadan-mesecu,  Smiluje se, Oprosti nam i Spasi nas vatre, ukletosti.

Blagoslovi Bože nas i srbiju našu,  Blagoslovi nas i al-aksu našu u makdisu,  Blagoslovi nas i poslanikovu medinu, i Blagoslovi nas sve i Svoju mekku-središte naše.

Al-Laah Naređuje pravdu;
Al-Laah Naređuje dobročinstvo;
Al-Laah Naređuje potpomaganje, bližnjeg,  pa nadalje; Al-Laah Zabranjuje ogavnosti,  zlobnost,  pokuđenih misli,  reči, dela, i nasilje i Savetuje nas,  ne bismo li Ga se setili i obsetili.
s Bogom vezu uspostavljaj!

mubarek ramadaan

4 strana foto turbe 3

Islamska zajednica Srbije je već tradicionalni partner renomirane manifestacije “Noć muzeja” te se i ove godine našla na listi lokacija koje su beogradjani obilazili 21.maja od 17 do 01 čas. Obzirom da muslimani Beograda nemaju adekvatan muzejski prostor, naša izložba je i ovaj puta organizovana na lokalitetu Šejh Mustafa Pašinog turbeta gde su posetioci mogli da pogledaju različite postavke kako starih predmeta iz svakodnevne upotrebe u muslimanskim kućama, levhi, Kur’ana, ćilima, sedžada tako i arhivskih dokumenata iz osmanskih i kraljevskih arhiva. Sektor za kulturu i informisanje naše zajednice je i ovaj puta zajedničkim snagama učinio maksimalan napor kako bi se široj javnosti kroz ovako renomiranu manifestaciju kakva je Noć muzeja, islamska duhovnost ali i realan muslimanski svakodnevni život prikazao u najboljem svetlu. Činjenica da nemamo adekvatan prostor gde bi tokom cele godine mogli organizovati različite tematske izložbene postavke a posebno kada je reč o manifestacijama poput ove nije nas obeshrabrila nego je bila dodatni motiv da se javnosti prikažemo u najboljem svetlu. Više hiljada posetilaca je u redovima strpljivo čekalo ispred Šejh Mustafinog turbeta kako bi pogledali ono što im je Islamska zajednica Srbije pripremila za ovu priliku. Utisci su pozitivni a zadovoljstvo posetilaca je obaveza više Sektoru za Kulturu i informisanje da nastavi sa predanim radom na afirmaciji naše različitosti i duhovnih vrednosti koje crpimo iz vere. Obzirom da je ovo prvi konkretan projekat našeg nedavno formiranog Sektora za kulturu i informisanje posebno smo radosni što je čitav dogadjaj protekao u najboljem redu i što je ocenjen najvišim ocenama.  

2 strana foto 1 prijem

Islamska zajednica Srbije je u petak 20. maja obeležila 148 godina postojanja uz svečani prijem zvanica iz političkog, kulturnog, verskog i diplomatskog života Srbije. Prijemu u Bajrakli džamiji prisustvovali su ministar odbrane Zoran Đorđević, direktor Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr. Mileta Radojević, predstavnici Vojske Srbije, diplomatskog kora, crkava i verskih zajednica. Prijem je otvoren učenjem Časnog Kur’ana. Ajete je učio a onda na srpski i engleski jezik preveo beogradski i vojni muftija Mustafa ef. Jusufspahić koji je u nastavku izrazio zadovoljstvo što je, kako je rekao, Srbija još tada, pre 148 godina, prepoznala prava muslimana čak pola veka prije Sabora Republike Hrvatske. Pored toga naveo je da su u Vojsci Srbije otvorena dva molitvena prostora posle 74 godine komunizma, neverstva, ateizma i antiteizma zapažajući da i danas postoje neki ljudi kojima smeta vera, opredeljenje da verujemo i da budemo vernici. Obraćajući se prisutnima, muftija niški Eldin ef. Ašćerić je rekao da se i ova godišnjica dočekuje u pravno neizvesnom stanju i izrazio nadu da će naredne, a posebno u godini obeležavanja 150-te godišnjice svakako to pitanje biti rešeno, te da će Islamska zajednica Srbije dobiti potvrdu svog punog pravnog legitimiteta.''Islamska verska zajednica će nastaviti da kroz manifestaciju Dani islamske zajednice iz godne u godinu čuva pomen na ovaj dan na tekovinu našeg društva, države. Ponosni smo na to što smo muslimani u svojoj zemlji, što naša zemlja priznaje i prepoznaje muslimane kao svoje građane. Trudićemo se da u narednom periodu povećamo i poboljšamo poziciju Islamske zajednice u našem društvu'', zaključio je muftija Ašćerić podsetivši još jednom da je 18. maja 1868, u vreme Mihajla Obrenovića, Državni savet doneo ukaz o priznanju islama kao zakonite religije u savremenoj Srbiji. "To nije bilo samo prazno slovo na papiru jer je Državni savet doneo još jedan ukaz kojim je praktično sprovedeno u delo ono što je doneseno a to je ukaz o obnavljanju Bajrakli džamije i stavljanju na izdržavanja o državnom trošku njenih službenika, imama i mujezina", rekao je on.Muftija Ašćerić je podsetio i na rad Islamske zajednice Srbije od tada do današnjih dana, navodeći da se sada zajednica susreće "sa neki drugim iskušenjima"."Danas imamo problem sa statusom iako je nesporno da je Islamska zajednica Srbije tradicionalna verska zajednica tako da 148 godišnjicu dočekujemo u pravno neizvesno stanju". Direktor Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević izrazio nadu da će biti rešeno formalno pravno pitanje statusa. ''To želimo i mi u državi, odnosno Vlada Srbije, i žao mi je što zbog određenih nesporazuma do sada to pitanje nije rešeno. Nadajmo se da će biti rešeno na opšte zadovoljstvo i da će svi predstavnici i članovi islamske zajednice u Srbiji biti zadovoljni. Čestitam Vam na svemu što ste postigli do sada i želim da vam buduće godine budu još plodonosnije", rekao je dr Radojević. Prijem su ulepšali članovi hora Ummet iz Zemun Polja učeći ilahije na opšte zadovoljstvo prisutnih gostiju. Nakon zvaničnog dela prisutni su posluženi tradicionalnim specijalitetima naše halal kuhinje uz neformalne razgovore prisutnih gostiju i domaćina. Ovaj dogadjaj u Bajrakli džamiji je pratilo 13 medijskih kuća iz zemlje i regiona.

2 strana foto 2 za gornji tekst

18. maja 1868. godine Državni savet Kneževine Srbije je doneo odluku o priznanju Islama kao zakonite religije u savremenoj Srbiji. Naime, nakon što je porušena, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela Srbije, 10.maja 1868. godine uputilo je predlog o obnovi Bajrakli džamije, u kojoj bi se muslimanima Beograda, omogućilo klanjanje, slavljenje, svetkovanje i veličanje Samoga Boga, a čime bi se muslimanima Srbije priznala veroispovest. Kao odgovor na taj zahtev, 18. maja 1868. usledio je ukaz kneza Mihaila Obrenovića u kome se kaže : „Po dogovoru sa Državnim savetom rešava da se ministar prosvete i crkvenih dela ovlasti da može od 1. junija ove godine izdavati hodži pri ovdašnjoj Bajrakli-džamiji po 240, a mujezinu po 120 talira godišnje. Prema ovome da se se suma od 18000 - groša poreskih, računajući više navedenu godišnju pomoć od 1. junija do konca ove računske godine, izda iz sume za vanredne troškove celom praviteljstvu određene, a za iduću računsku godinu, da se u budžet stavi.” Sedište muftije srbijanskog bilo je u Nišu. Beleži se da je Menšurom šejh-ul-islama 1909. godine za muftiju u Nišu postavljen Mehmed Zeki ef. Ćinara sa nadležnošću za raspravljanje šerijatskih poslova na celoj teritoriji Kraljevine Srbije.Posle Prvog svetskog rata u Kraljevstvu SHS muslimani su ušli sa tri odvojene verske zajednice: U Srbiji na čelu sa vrhovnim muftijom čije je sedište premešteno iz Niša u Beograd; U Crnoj Gori na čelu sa glavnim muftijom sa sedištem u Baru i u Bosni i Hercegovini sa reis-ul-ulemom sa sedištem u Sarajevu. 12. septembra 1919. doneta je Privremena uredba o upravi vakufa u Kraljevini SHS, koja 28 februara 1922. zamenjena zakonom. Muslimani Srbije i Crne Gore od tada su činili jednu versku zajednicu pod upravom vrhovnog muftije u Beogradu. Muslimani u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Slavoniji, Sloveniji i Dalmaciji i dalje su živeli u posebnoj islamskoj verskoj zajednici pod vrhovnom upravom na čelu sa reis-ul-ulemom i sedištem u Sarajevu. Jedinstvo islamske verske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji ustanovljeno je na osnovu Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije od 30. januara 1930. a prvi Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije donet je 9. jula 1930. Organizacija Islamske verske zajednice zasnovana je na versko-prosvetnom i vakufsko-imovinskom uređenju. Ova zajednica upravljala se prema: propisima šerijata, zakonu i ustavu islamske verske zajednice. Hafiz Ibrahim ef. Maglajlić je položio zakletvu i primio menšuru 19. juna 1930. godine. Svečano ustoličenje obavljeno je u Bajrakli džamiji u Beogradu 31. oktobra 1930. godine uz prisustvo kralja. U periodu posle drugog svetskog rata, formiranjem nove države FNRJ-SFRJ Islamska zajednica Srbije funkcioniše u okviru Vrhovnog Starešinstva Islamske zajednice Jugoslavije kao starešinstvo Islamske zajednice za SR Srbiju sa sedištem u Prištini. U ovom teškom periodu dolazi do obnavljanja institucija i vakufa Islamske zajednice preko postavljenja glavnog imama beogradskog kasnije obnavljanjem muftijstva beogradskog sa nadležnošću za Srbiju i AP Vojvodinu. Islamska zajednica Srbije preko beogradskog muftijstva u ovom periodu uspostavlja vakufe formira džemate širom Srbije što čini i do današnjih dana. Raspadom SFRJ razbija se Islamska zajednica u njoj. Starešinstvo IZ-e za Srbiju prestaje da postoji, muftijstvo beogradsko nastavlja svoj mukotrpni rad praveći nekoliko krupnih i značajnih koraka kao što su formiranje Islamske zajednice Srbije na obnoviteljskom Saboru u Nišu 1994. godine kao i formiranje Beogradske islamske srednje medrese. Zakon o verskim zajednicama donet je 2006. godine a Islamska zajednica Srbije je iste godine podnela zahtev za upis u novi registar nakon čega je dobila potvrdu o upisu a 2007 godine donesena je odluka o formiranju Rijaseta IZ-e Srbije koji je posle 1991 godine objedinio IZ-u iz centralne Srbije sa Odborima IZ-e na području regije Sandžak. Islamska zajednica danas je u stalnoj izgradnji kako infrastrukturnoj tako kadrovskoj i instutucionalnoj u čemu se beleže zavidni rezultati uzimajući u obzir teško opšte a naročito materijalno stanje. Rijaset Islamske zajednice Srbije osnivač je Fakulteta islamskih nauka u Beogradu, Sinan-begove, muške, medrese u Novom Pazaru i Bakije - hanume, ženske, medrese u Prijepolju.

sa

U organizaciji Islamske zajednice Srbije, Mešihata srbijanskog, Sektora za omladinu i sport, uspešno je sprovedena dvodnevna poseta Sarajevu. Preko dvadeset mladih Beograđana i Beograđanki iskoristilo je ovo putovanje, ne samo za druženje, bolje upoznavanje i zbližavanje već i za nova saznanja, obilaske i otkrivanje lepota, kako kulturno istorijskih spomenicika, tako i prirodnih atrakcija glavnog grada BiH. Između ostalog, mladi Beograđani su obavili namaz u Gazi Husrev-begovoj džamiji (poznatijoj kao samo Begova džamija) koja se smatra jednom od najvažnijih u BiH i na Balkanu , izgrađenu 1530. godine kao zadužbinu Gazi Husrev-bega, vladara bosanskog Sandžaka. Objekat je projektovao Adžem Esir Ali Persijanac iz Tabriza, zarobljen u Tursko-persijskom ratu, koji je kasnije, sve do svoje smrti (1538. godine) bio na dužnosti glavnog arhitekte u Carigradu, a radove su izvodili dubrovački majstori. Posećeno je i Vrelo Bosne, tj. izvor reke Bosne, pored Ilidže, na periferiji Sarajeva , splet nekoliko jakih kraških izvora na nadmorskoj visini od 492 m u podnožju planine Igman, koje je kao tradicionalno izletište Sarajlija, odavno uređeno brojnim šetnicama sa mostićima preko brojnih potoka i ostrvaca između njih. Beogradski omladinci posetili su i Iranski kulturni centar, gde su od strane ljubaznih domaćina bili upoznati sa aktivnostima ovog centra na promovisanju iransko-islamske kulture.

100805860 141151580848180 4163872713598828544 n 1

gajtet logo veliki

 

logo RIZS

Halal Srbija