WhatsApp Image 2019 12 08 at 14.49.27

Beograd, 6. decembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Prenosi se da je ashab, Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu rekao: „Zaista dobro delo donosi nur (svetlost) u srcu, lepotu na licu, snagu u telu, prostranu opskrbu i ljubav u srcima stvorenja. I zaista, loše delo donosi tamu u srcu, ružnoću na licu, slabost u telu, manjak opskrbe i mržnju u srcima stvorenja.“

Nekada si možda nervozan, ljut, krvavih i suznih očiju, stoga pogledaj svoja dela. Videćeš jasan odovor u ovim rečima, prethodnoj predaji. Žalimo se da su nam odnosi narušeni, deca nas ne slušaju, maldi ne slušaju stare, žalimo se na razne probleme. Možda se nekada žalimo i više nego što bi trebalo i to je poseban problem. Uzvošeni Allah nije svom robu ponudio, darovao, predočio blagodat a da mu za privhatnje istog nije obećao mnogostruke nagrade. Te nagrade nisu specifične samo za Ahiret, već plodove tih dela ubiremo na ovom svetu. Allah je ponudio svojim robovima isalm kao najveću blagodat, ako je prihvate, Allah im daruje blagodati u izobilju, ponosan život na ovom svetu i večiti užitak na onom svetu.

U tom smislu, naš Poslanik, sallalalhu alejhi ve selem, je rekao: „Uistinu je Allah između vas raspodelio vaš ahlak, kao što je između vas raspodelio vašu opskrbu i doista Allah daje dunjaluk i onima koje voli i onima koje ne voli ali verovanje ne daje nikome osim onima koje voli. Ako bude škrtario u imetku i ne bude ga delio, ko se bude bojao neprijatelja te se protiv njega ne bude borio, i ko se bude pribojavao borbe u noći neka što više izgovara reči subhanallah, ve hamdulillah ve la ilahe ilalla, vallahu ekber.“
U drugoj, proširenoj verziji hadisa stoji: „Uistinu je Allah između vas raspodelio vaš ahlak, kao što je između vas raspodelio vašu opskrbu i uistinu Allah daje dunjaluk i onima koje voli i onima koje ne voli ali veru ne daje nikome osim onima koje voli. A kome Allah da veru, On ga je zavolio. Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, čovek neće biti musliman sve dok njegovo srce i jezik ne potvrde islam i neće verovati sve dok njegov komšija ne bude siguran od njega i njegove opakosti. A kada su upitali šta su to njegove opakosti o Allahov Poslaniče, on reče: ’Njegovo nasilje i tiranija.’ I neće rob steći imetak iz harama pa da udeli a da u tome bude bereketa i neće ga udeliti kao sadaku pa da mu bude primljena i neće ga ostaviti iza sebe a da mu neće biti njegova opskrba za vatru. Usitnu Uzvušeni Allah ne piše ružno ružnim, već ružno piše dobrim i zaista prljavo ne briše prljavo.“

Ovo je odgovor svima onima koji se bave gnusnim poslovima, koje rade ono što je haram, a onda se oslanjaju na sadaku i da će im Allah to prihvatiti. To je gradnja mesta u Džehenemu. Ne možemo putem harama da se obogaćujemo i da mislimo da će nam sadaka pomoći. Ružno delo kada učinimo, preporučljivo je da odmah uradim dobro delo, a ne možemo prljavo sa prljavim da brišemo.

Uzvišeni Allah ovaj svet daje svim stvorenjima i vernicima i nevernicima, i životinjama i biljkama, to je Allahov dar ljudima prihvatili to oni ili ne. Vazduh, kiša, reke, biljke... međutim, postoje blagodati koje Allah daruje ljudima kada se oni za njih trude i istražuju zemlju i svemir i kako do njih da dođu. Onaj ko na tom polju bude srčaniji, odlučniji imaće preimućstvo na zemlji a konačni ishod pripada bogobojaznima. S druge strane, Uzvišeni Allah kao jedinu priznatu veru daruje samo onima koje zavoli. Oni koje On zavoli su oni koja imaju čista srca a to su Allahove posude na zemlji.

Poslanik je rekao: „Uistinu, Uzvišeni Allah ima posude među stanovnicima Zemlje, a posude Gospodara vašeg su srca Njegovih čistih robova, Njemu najdraža su ona najmekša i najdirljivija.“

U slučaju da rob porekne blagodati koje mu Allah dželle šanuhu daje, On ga lišava tih blagodati.

Imam Taberani, takođe, beleži da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, rekao: „Uistinu, Uzvišeni Allah ima ljude koje posebno odlikuje blagodatima radi koristi ljudima. I on ih potvrđuje kod njih sve dok te blagodati dele, a kada ih uskraćuju On ih tih istih lišava i preusmerava nekim drugim ljudima.“

Stoga, nedeljenje blagodati povlači loše posledice. Onda kada rob oseti da je vera islam njegov ponos i ljubav, neka bude siguran daga je Allah zavoleo i da mu priprema poseban dar a to je boravak u Džennetu i gledanje u Allahovo plemenito lice. Stoga, kada rob uradi neko dobro delo on je svestan da je to uradio radi sebe, a onda nekome drugom, On zna da će plodove svojih dobrih dela ubirati na ovom i onom svetu i zato ne sme prigovarati za svoja dobra dela jer to Allah ne voli i to je sebi uradio! Rob mora biti svestan da računi loših dela donose tragediju na ovom i onom svetu.

„Zaista dobro delo donosi nur (svetlost) u srcu, lepotu na licu, snagu u telu, prostranu opskrbu i ljubav u srcima stvorenja. I zaista, loše delo donosi tamu u srcu, ružnoću na licu, slabost u telu, manjak opskrbe i mržnju u srcima stvorenja.“

Allah Uzvišeni je svakom svom robu omogućio da tamo gde živi i radi, može zaraditi dobro delo i može zaraditi Džennet.

Praktikovanje redovnih ibadeta, učenja Kur’ana, deljenja sadake, Allahov zikr činiti, roditeljima dobročinstvo činiti, decu lepo odgajati, biti dobar komšiji, nekoga sa osmehom sresti, trunku iz mesdžida uklniti, ugroženom pomoći, lepu reč nekome uputiti, harfovima Kur’ana nekoga podučiti, bližu rodbinu nazvati i posetiti, jetima pomilovati, životinje napojiti samo su neke od dobrih dela koja smo u pirlici svakodnevno raditi. Nije to teško i nije neizvodljivo.
Neka naš dom zna za trenutke kada se zajednički samo Allah spominje, kada se samo o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, govori, kada se samo o ashabima i tabiinima čita. Neka naš dom zna za trenutke kada predani ibadetu osećamo da se spuštaju Allahova milost i smirenost, neka naš dom zna za trenutke kada zajedno svedočimo da bez televizije, interneta i raznih igrica možemo biti opušteni, punih prsa, zadovoljni i veseli a potpuno svesni da će nas Allah za to nagraditi. Neka naš dom svedoči za okupljljanja kada se ne ogovaraju drugi već se Allah subhanehu ve teala veliča. Znajmo da možemo živeti u principima din-i-islama.
Allah se u suri el Asr kune vremenom i kaže da je čovek doista na gubitku. Mi vreme koje nam je Allah dao moramo da iskoristimo. Šta mi radimo, kako se ponašamo u svojim domovima? Da li zarad fudbalske utakmice ili neke TV serije odlažemo namaz? Da li vreme koristimo na taj način da nam se Allah smilovao pa nam šalje posebnu grupu meleka koji svojim krilima pokrivaju naš dom? Dakle, da li ćemo naš dom da okitimo šehadetom, zikruLLahom, Kur’anom, salavatima na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ili ćemo naš dom puniti sa raznim negativnim TV programima i emisijama, gde naše žene, ćerke, majke to oponašaju pa se još time i ponose? Šta je naš cilj? Zašto smo na dunjaluku? Sigurno nismo radi igre i zabave.
Pogledajte draga braćo, imamo priliku da svakodnevno činimo dobra dela, da npr. budemo na usluzi svojoj majci i svome ocu, to je lako. Ali mi to gubimo, čak možemo i grehe da zaradimo uz njih.
Treba da znamo, ako imamo cilj – uspećemo, ako ne znamo koji nam je cilj – nema od nas ništa.

Molimo Allaha dželle šanuhu za milost, za oprost, molimo Ga za Džennet, molimo Ga da nam da snage da što više dobrih dela činimo na ovom svetu i molmo Ga da nas počasti da okončamo ovaj svet sa rečima la ilahe illallah Muhammedun resulullah“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

WhatsApp Image 2019 12 04 at 20.22.20

U subotu 7. decembra 2019., nakon akšam namaza, u beogradskoj Bajrakli džamiji predavanje će, inšaAllah, održati profesor Muhammed Nasser. Tema predavanja - Uputa učenika na putu sticanja znanja.

Planirano je da profesor Nasser svake prve subote u mesecu drži predavanje u Bajrakli džamiji.

WhatsApp Image 2019 12 01 at 19.35.52

Bajrakli džamija, 29. novembar 2019.

„Allah dželle šanuhu u Kur’anu kaže jednu veliku istinu: “Zaista, su vernici braća!“ Mi brinemo jedni o drugima, volimo jedni druge. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je to lepo objasnio: „Vernici su kao cigle u zidu. Svi su povezani jedni sa drugima.“ Osnažujemo jedni druge, kad smo zajedno – jaki smo i možemo nešto veliko da učinimo. „Primer vernika je u zajedničkoj ljubavi, u brizi i kada je jedan deo tela povređen, kao da se celo telo oseća povređenim.“, kaže naš Poslanik, sallallahu alejhi ve selem. Vernici su oni koji su u zajedničkoj ljubavi, koji se brinu jedni o drugima. Poslanik priča o ljubavi i ne treba se stideti ljubavi, treba da volimo jedni drugi. Vernici se saosećaju jedni sa drugima, brinu se i misle jedni na druge. Moje iskustvo u Indiji, sa ljudima koji nisu znali mene ali su se brinuli o meni, učinilu su da ja postanem musliman. Kada bi me pitali da li sam jeo, ja bi odgovorio da jesam, a oni bi rekli: „Nisi dovoljno jeo.“

Božiji Poslanik je rekao: „Odnos vernika prema zajednici vernika je kao odnos glave prema telu. On oseća njihove nevolje, kao što glava oseća bol svakog dela tela.“ Mi treba da se brinemo jedni o drugima, mi imamo probleme u celom svetu godinama unazad. Imamo probleme u Kašmiru, sada i u Kini. Milioni muslimana se nalazi u logoru, zatvoru, gde se oni „prevaspitavaju“, da im otrgnu islam iz duše i hrane ih haramom, žene su im silovane. Zašto hoće da nam izvade islam iz srca? Zato što vredi! To je najvrednija stvar na planeti. To je Allahova reč koja je apsolutna istina i njima to smeta, jer žele da lažu, kradu, da obmanjuju. A islam je pravda i on je ovoj zemlji doneo pravdu. Ise, alejhis-selama, najviše su se bojali sveštenici jer je razotkrio da oni lažu, pa su se pobunili protiv njega. Ljudi koji veruju daće svoj život za istinu. Pogledajte Albaniju, zemljotres i poginule ljude. Da nas Allah sačuva od toga i da pomogne narodu Albanije. Ne smemo se osamljivati i otuđivati, moramo misliti jedni o drugima. Mi smo ti koji čuvamo ovu džamiju, islam u ovoj zemlji, istinu na ovoj planeti. Da nema nas, Kur’ana, na ovoj planeti bi vladala laž i obmana u ime neke druge istine koja je izmišljena, a istina ne može biti izmišljena.

Hadisi nam govore: „Musliman je brat muslimanu. On se ne odnosi prema njemu nepravedno, ne ostavlja ga samog i ne vređa mu čast. Nema većeg zla od toga da musliman vređa muslimana.“

„Život, imovina i čast svakog muslimana zabranjeni su drugim muslimanima.“

Tuđi hakk ne smemo dirati. Tuđu čast ne smemo skrnaviti, jer time skrnavimo sebe. Onoga koga diramo, njega Allah nagrađuje i skida mu grehe, a mi se prljamo jer nekoga diramo i o njemu loše pričamo.

„Vređanje muslimana je greh, a boriti se protiv njega je neverstvo“, govori nam Poslanik, sallallahu alejhi ve selem.

Ljudi, često, rade ružne stvari verujući da to rade u ime Boga, krijući se iza tog slogana, a to zapravo radi šejtan. Trebalo bi da se čuvamo tih stvari, dizanja glasa, bilo kakvog vida nasilja.

Božiji Poslanik je tražio od čoveka tri stvari: „Da ću klanjati, da ću nastaviti da plaćam zekat i da ću želeti dobro svim muslimanima.“

Ako drugima želimo dobro i nama će biti dobro. Muslimanima je lako u srcu, musliman mirno spava, ne mrzi nikoga i nikome ne želi zlo. Naš najbolji primer je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, ne naši očevi i majke. Mi bismo trebali da budemo slika Allahovog Poslanika, onda će naša deca i komšije i svi ljudi videti kako se ponašamo i videće da je to ispravno ponašanje. To je životna uputa i naš spas.

Da nas Allah čuva, spasi od svih nevolja, da nam smiri srce i misli, da volimo jedni druge“, kazao je između ostalog muftija srbijanski.

74604758 2634906026617205 950737022954242048 o

Beograd, 26. novembar 2019.

Sinoć je u ambasadi Austrije u Beogradu održan međuverski dijalog. Ovog puta, dijalog nisu vodili verski poglavari, koji su svakako bili prisutni, već članovi različitih verskih zajednica. „To je cilj večerašnjeg skupa“, podvukao je u kraćem obraćanju ambasador Austrije u Beogradu – Nikolaus Luteroti.
Sabine Kroisenbruner, diplomatkinja ambasade i domaćin večeri, istakla je da je dijalog „konstruktivna interakcija među različitim ljudima“. Jedan od razloga zašto baš Austrija organizuje jedan ovakav skup, kako je kazala gđa Kroisenbruner, jeste taj što se u Austriji početkom 20. veka razvila tzv. salonska kultura gde su različiti umetnici i filozofi praktikovali kulturu dijaloga u kome su mogli konstruktivno da razmenjuju mišljenja. Sa druge strana austrijsko, tj. tada Austro-ugarsko carstvo je bilo multikulturalno i multireligijsko, gde su kasnije zakonom zagarantovana verska prava pripadnika različitih religija i sloboda veroispovesti.

Nakon uvodnog govora domaćina, reč su dobili predstavnici/članovi jevrejske, katoličke, pravoslavne i islamske zajednice. Teme su bile sledeće: šta bi voleli da pitaju jedni druge, teme o kojima bi želeli da razgovaraju sa učesnicima iz drugih zajednica, kao i to da li su lični odnosi važni za dobar dijalog.
Ispred zajednice muslimana govorile su Adna Veli, studentkinja Turskog i španskog jezika na Filološkom fakultetu, i Arnela Lakota – profesor srpskog jezika i književnosti u Beogradskoj islamskoj srednjoj medresi.

„Život u Srbiji jedne muslimanke podrazumevao je da imam druga Omara, ali i druga Uroša. Pozdrazumeva da imam drugaricu Noru, ali i drugaricu Nikolinu. Od malih nogu učena sam da poštujem tuđe, i volim svoje. Tako sam znala kada moji drugari hrišćani proslavljaju svoje praznike, a oni su znali muslimanske tj.moje praznike. Nisam strepela šta će mi se desiti ako svojim drugovima i drugaricama hrišćanima ponudim da dođu kod mene kući na Bajramski ručak, niti sam strepela da se odazovem njihovim pozivima da me ugoste za svoje praznike.
Međutim, ovo bi delovalo kao bajka da je oduvek bilo tako. Sukobi se dešavaju u najnižem uzrastu, kada smo dovoljno veliki da idemo u školu, ali još uvek ne shvatamo da ćemo klupu deliti sa nekim ko nije kao mi. Kako rastemo, sve više shvatamo koliko je svet oko nas zapravo jedna homogena masa ljudi, jedinki koje su različite po boji kože, religiji, nacionalnosti. Ali i dalje su ljudi. I dalje, kao i mi ovde, rađaju se, žive i umiru. I oni, kao i mi, imaju milion šansi u životu da upoznaju nešto što je drugačije od njihovog uobičajenog. Pruža im se trenutak kada treba da nauče da se u svetu ne obeležavaju samo praznici koje oni obeležavaju unutar svoje porodice, da nije ona devojčica čudna ako ima neobično ime... Nažalost, ne naučimo svi, već su nekima čitavog života razlike važnije od sličnosti.
E o tome bih želela da pričam. O predrasudama. Tokom života u Srbiji, uvek sam se susretala sa jednim strahom: izgovoriti ime i prezime. Kako sad reći Adna. Hoće oni to shvatiti kao Adna, ili će čuti Ana? Hoće li oni odmah shvatiti da sam ja muslimanka? I kada izgovorim svoje ime, pred očima mi je uvek bio isti izraz lica ljudi. Kao da im se iznad glave pojavi lampica, zenice im se rašire, a izraz lica je kao da su čuli nešto neverovatno. Aha, pa ona je muslimanka! Ona nije kao ja. Zašto mora da bude čudan ako je musliman među hrišćanima? Zašto mora da bude odbačen ako je jevrejin među muslimanima? Zašto smo zaboravili da jedinka ne čini celinu? Da li smo to uopšte ikada čuli i naučili?
Kako biste se osećali kada biste upoznali nekoga ko ne pripada vašoj religiji, imate toliko istih interesovanja, poklapaju vam se mišljenja, imate osećaj kako baš taj čovek može biti vaš najbolji prijatelj.... ali, on je druge religije. Da li to znači da sve ove vrline dobiju jednu kapljicu koja će ih uprljati? Zašto bi ih prljala? Je li ona toliko važna?
Volela bih da znam šta u sebi oseća onaj dečak na ulici koji je u školi gurnuo dečaka samo zato što on nije hrišćanin i zove se drugačije. Volela bih da znam da li će ikada naučiti da religijom treba da se ponosimo. Da to nije nešto što nas razdvaja, već spaja. Da su naše religije kao delovi mozaika. Volela bih da znam da li sanjarim, ili je moj san moguć“, kazala je Adna Veli.

Nakon njenog govora, učesnicima se obratila i Arnela Lakota koja je želela da odgovori na prethodna pitanja koja su uputili predstavnici različitih verskih zajednica ali i da svojim ličnim stavom promišlja i rezimira ovo veče. "Kao profesor književnosti, ja vam ne mogu kvalitetno odgovoriti na teološka pitanja, iako su mi odgovori poznati. Umesto toga, želela bih da postavim jedno retoričko pitanje: Zašto ne govorimo i o različitostima već samo o sličnostima? Čega se plašimo? Ono u šta verujemo i što živimo, do toga smo došli saznanjem i izučavanjem o drugom i drugačijem. Ako si ti ubeđen da živiš istinu, zašto se onda plašimo da pričamo o različitostima u religiji koje nas zapravo čine autentičnim? Sigurna sam da među vama neću naići na predrasude i diskriminaciju jer vi morate poznavati islam, ako ste se odlučili za jednu od religija. Kako se boriti sa diskriminacijom? Lekovitim, dugotrajnim razgovorima kroz koja ćemo se upoznati i pomoću kojih ćemo ljude upoznati sa onim u šta verujemo i što nas definiše.“

Treba napomenuti da su svojim prisustvom skup podržali muftija srbijanski - Abdullah ef. Numan, muftija beogradski Mustafa ef. Jusufspahić, predstavnik katoličke crkve, predstavnik jevrejske zajednice - rabin Isak Asiel, kao i predstavnik SPC-a Aleksandar Praščević - sekretar Kancelarije patrijarha srpskog.

78456519 2634923403282134 6363131651186229248 o

WhatsApp Image 2019 11 23 at 18.03.371

Beograd, 22. novembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u islamu, zapitajmo se šta je to uspeh? Ljudi uglavnom definišu uspeh kroz materijalnu prizmu - i primeri ovakvog uspeha su nam dobro poznati: veliki imetak, kuće, automobili i drugo; ili kroz visok položaj u društvu – vlast, dobar posao i slično. Dakle u materijalnom smislu.
Bezgranično uživanje u dunjalučkim ukrasima, zaokupljenost dunjalučkim blagodatima po pravilu dovodi do nekontrolisanog prepuštanja svome nefsu i prohtevima. Ovakvim izborom se u suštini daje prednost ovom svetu nad ahiretom i pritom se potpuno zaboravlja glavna odgovornost svakog vernika i vernice – ono za šta ćemo biti pitani na Sudnjem danu. Ljudi uglavnom misle da se gomilanjem novca može postićI sigurnost i sreća. Naprotiv. Danas se rade mnoga istraživanja koja pokazuju da oni ljudi koji su materijalno situirani i naizgled uspešni da su oni zapravo nesretni i da nemaju duševnog mira. Potpuno okretanje materijalnom i zapostavljanjem duše i duhovnosti dovodi do unutarnje praznine i totalnog nespokoja.

Tema današnje hutbe ima za cilj da ponudi neke od odgovora koji se tiču realnog i stvarnog uspeha. Njen cilj svakako nije da preporuči odustajanje i potpuno ustezanje od dunjaluka. Allahu Uzvišenom su dragi oni koji svoj imetak troše na njegovom putu, u tom kontekstu cilj jeste da i materijalno budemo uspešni koliko je moguće ali da nam se imetak ne naseli u srce i bude svrha i cilj.

Zapitajmo se kao muslimani – gde leži prava sreća i zadovoljstvo? Odgovor na ovo pitanje daje Uzvišeni Allah u jasnom ajetu u kome otkriva svrhu stvaranja čoveka: „Džinove i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju.“ Sura Ez-Zarijat, 56. ajet. Onaj koji svoj život postavi na ovim temeljima, to je onaj koji je postigao zadovoljstvo. Allah nam daje izbor kako ćemo se ponašati, da li ćemo postupati u skaldu sa navedenim ajetom ili ćemo birati neke druge puteve. „Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupiti, On je Silni, Onaj koji prašta.“ Sura El - Mulk, 2. ajet.

„Ahlak će biti nešto najbolje na vagi dobrih dela.“ To je karakteristika bogobojaznosti i čovek je onda intenzivno u pokornosti Allahu dželle šanuhu. Kroz ovakvu paradigmu morala stičemo blagost, strpljivost, poniznost, odgovornost, poverenje. Onaj ko se okiti ovim epitetima, taj je postao uspešan. Predana odanost Allahu dželle šanuhu, sleđenje Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, uspeh je kod čoveka.
„Poslan sam da usavršim lepo ponašanje kod ljudi“, kaže nas Poslanik. Sleđenje sunneta je dužnost svakog vernika i vernice kako bi postali uspešni. Na putu realizacije cilja koje vodi ka uspehu, neminovna su iskušenja. Bolest, nesreća, nemaština, a naš uspeh će zavisiti koliko ustrajemo na putu dobra i koliko se oslanjamo na Allaha. „Onaj koji se Allaha boji, On mu izlaz iz svake situacije nađe“, uči nas Kur’an. „Opskrbi ga odakle se i ne nada, a ko se na Allaha osloni - On mu je dovoljan.“

U suri El Muminun kaže se: „Ono što žele – vernici će postići.“
Kako postići uspeh? Kaže se u Kur’anu: „Oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju..“ Dakle, prvo je spomenut namaz kao naš inidvidualni i kolektivni uspeh. Namaz obavljajmo sa strahopoštovanjem, ponizni, svesni časti da stojimo ispred Gospodara svetova, Allaha dželle šanuhu. Svoja srca moramo predati Allahu kada smo u namazu. Namaz nas odgaja i odvraća od ružnih delova.
U nastavku ajeta se kaže „....i koji ono što ih se ne tiče izbegavaju..“ Vernici izbegavaju nečiji belaj u kome nema koristi, a šteta je očita. Čast, imetak, život, vera verniku su sveti kao što Allah u suri kaže: “I koji prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.“ Poslanik je rekao: „Od lepih stvari u islamu je da se čovek kloni onoga što ga se ne tiče.“ Alija, radijallahu anhu je rekao: „Kad god sam ćutao, nisam se pokajao. A koliko puta sam zbog ogovora sam sebe korio.“
„...i koji milostinju, zekat udeljuju...“ Davanjem sadake, zekata čistimo svoju imovinu, ali i unutrašnje stanje. Mi znamo da je zekat stub islama, time jačamo svoju porodicu, zajednicu i to je opšta korist svih muslimana
„i koji stidna mesta svoja čuvaju osim od žena svojih ili onih koji su u posedu njihovu, oni zaista prekor ne zaslužuju..“
„Ko mi garantuje za ono što je uzmeđu njegovih vilica- jezik, i njegovih nogu-polni organ, ja mu garantujem Džennet.“ Buhari
Poslanik je rekao: „Uspeh vernika se temelji na moralu, etici, lepom ponašanju koji je temelj vere. Put čednosti, morala čoveku garantuje da se sačuva od greha i da čini dela koja Allah voli i za koje nagrađuje posebno.
„A oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim preteruju. I koji o poverenim im emanetima, obavezama , brigu brinu..“
Mnogo je emaneta koji kao vernici, ljudi imamo, počevši od islama pa dalje.
„i koji molitve svoje na vreme obavljaju..“ ponovo se pominje namaz. Da obavljamo namaz na vreme, to je najdraže Allahu.
Uspeh vernika počinje i završava sa namazom.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Znajte da nam je namaz najvažniji posao, a samo pravi vernik redovno čuva abdest.“ Buhari i Muslim
„...oni su dostojni naslednici koji će Džennet naslediti i večno u njemu boraviti.“

Molimo Allaha dželle šanuhu da nas potpomogne, da nas učvrsti, da nam grehe oprosti, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo da podnesemo, da nas okiti svim svojstvima kojima je zadovoljan. Da nam poslednje reči na dunjaluku budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammedin abduhu ve resuluhu", kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.