direktor eps a 1

Direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić posetio je Islamsku zajednicu. Njega je primio poglavar muslimana Srbije reisu-l-ulema Sead ef. Nasufovć.

Prva zvanična poseta gospodina Milorada Grčića je iskorišćena i kako bi se uričilo priznanje za dobru saradnju između Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i Islamske zajednice Srbije.

Sastanku su prisustvovali i muftija beogradski i vojni Mustafa ef. Jusufspahić, muftija niški Eldin ef. Ašćerić i glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu Ramadan ef. Mehmedi.

Nakon sastanka gospodin Milorad Grčić je obišao Bajrakli džamiju kao i zgradu Islamske zajednice Srbije gde su smešteni Fakultet islamskih nauka i Beogradska islamska srednja medresa.

IMG 20180122 WA0007

2 strana foto za tekst br 1

Devetnaestog januara / drugog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.
Centralna tema hutbe je bio ahlak/moral muslimana.

"Draga braćo u islamu, danas govorimo o ahlaku (moralu). Ovo je jedna od prioritetnih tema u vremenu opšte krize morala i sve većeg gubljenja stida, koji je prepoznatljiva karakterna osobina mumina. Bez morala nema ni pravog iskrenog mumina.
Kaže Allah dž.š govoreći o Poslaniku, salllallahu alejhi ve sellem, u 4.ajetu sure El- Kalem: „Ti si Poslaniče uistinu najboljeg morala!“

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najlepšeg ahlaka i on je naš najbolji uzor u svom odnosu prema ahbabima, komšijama, svojoj porodici pa i prema dušmanima.

Kaže Abdullah bin Haris: „Nisam video čoveka da je bio više nasmejan od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.“
Kaže Džerir bin Abdullah: „Nije Poslanik čuo moj glas pod svojom kućom, a da me nije uveo u kuću. Od kada sam primio islam nikada se nije sreo sa mnom, a da nije bio nasmejan.“

Jedna od osnovnih poruka je izgradnja moralnih vrednosti kod ljudi na što ukazuju i reči Poslanika koje beleži Ahmed.
Prenosi Ebu Hurejre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Zaista sam poslan da upotpunim plemenite osobine.“ (Ahmed)

Prenosi Džabir bin Abdullah da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Meni najdraži i najbliži od vas na Sudnjem danu su oni koji su najboljeg ahlaka.“

Pa ko od nas želi da ga voli Poslanik i da se raduje njegovoj blizini na Sudnjem danu neka bude što boljeg ahlaka.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, savetuje Ebu Zerra rečima: „Boj se Allaha, gde god bio, nakon lošeg dela učini dobro delo, pa ćeš ga izbrisati; i lepo se ophodi sa ljudima.“

Draga braćo i sestre u islamu, lepim ahlakom se upotpunjuje iman kao što stoji u hadisu, koji beleži Tirmizi. Prenosi Ebu Hurejre da je Poslanik rekao: „Najpotpunijeg imana su oni mumini koji su najboljeg ahlaka, a najbolji od vas su oni koji su najbolji prema svojim ženama.“

Lep ahlak je ono što će vernika posebno krastiti na Sudnjem danu. Kada se budu vagala ljudska dela pa blago onima koji se okite moralom.

Prenosi Ebu Derda da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nema ničeg težeg na mizanu vernika na Sudnjem danu od lepog ahlaka.“ (Tirmizi)

Lep ahlak će biti razlogom ulaska u Džennet kao što stoji u predaji koji beleži Tirmizija.
Prenosi Ebu Hurejre da je upitan Poslanik o tome šta će najviše ljude uvesti u Džennet, pa je rekao: „Takvaluk i lep ahlak.“

Budimo od onih koji se lepo ophode sa ljudima, iskreni, skromni, strpljivi, stidljivi i blagi!

Molim Allaha da nas učvrsti na put islama, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podneti, da nas učini od onih koji su najlepšeg morala, da se smiluje našim roditeljima, da nam oprosti grehe i uvede nas u obećani Džennet u društvu sa poslanicima, šehidima i svim dobrim ljudima. Amin."

reis ef u generalstabu

Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef. Nasufović razgovarao je u kasarni „Banjica 2“ u Beogradu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Ljubišom Dikovićem. Reč je o prvoj poseti poglavara Islamske zajedinice Srbije generalštabu vojske.

Reis Nasufović i general Diković su razgovarali o značaju i dostignućima verske službe u VS i potrebi veće zastupljenosti građana islamske veroispovesti među pripadnicima vojske.

Reisu-l-ulema Nasufović je izrazio zadovoljstvom posetom Generalštabu VS i zahvalnost na učinjenom naporu da pripadnici VS islamske veroispovesti u Vojsci ostvare Ustavom zagarantovano pravo na slobodu veroispovesti.

Načelnik Generalštaba je istakao da je Vojska Srbije vojska svih građana, koja poštuje različitosti i stvara uslove za ispunjenje verskih potreba svih pripadnika.

Treba napomenuti da je Rijaset obezbedio za svakog vojnika islamske veroispovesti prevod Kur’ana

U delegaciji Vojske Srbije bili su načelnik Uprave za ljudske resurse pukovnik Savo Iriškić, načelnik Odeljenja za veru pukovnik Saša Milutinović, muftija vojni major Mustafa ef. Jusufspahić i njegov pomoćnik zastavnik Elvir Selimović.

WP 20180112 12 10 37 Pro

Dvanaestog januara / dvadeset petog rebiu-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

"Uzvišeni Allah poručuje u Kur’anu: „Bojte se Allaha i popravite međusobnu komunikaciju / izgladite međusobne razmirice!“ (El- Enfal,1)

U poslednje vreme susrećemo ljude koji govore da iz ovog ili onog razloga ne žele da razgovaraju sa nekim ljudima i da se ubuduće njihovi razgovori svode na „selam za selam“, tj.puko pozdravljanje. Ovo je stanje koje treba svakog muslimana da pogađa.

U čemu je problem? U jeziku! Mi govorimo istim jezikom ali se ne razumemo baš dobro. Zašto?

Zato što mi naš jezik, organ koji smo dobili na dar od Dragog Allaha kako bismo mogli komunicirati, vrlo često pogrešno koristimo.

Naš glavni jezički problem jeste što mi ne znamo da ćutimo. Čak i kada imam drži hutbu znamo nekada da pričamo, čime gubimo nagradu za džumu!

Mi treba da naučimo kako se ćuti. Ne možemo uvek nešto reći. Nekada je bolje ćutati jer je govor srebro, a ćutanje zlato.
Mi ne znamo nekada da se zahvalimo za prećutanu reč Allahu, ali se vrlo često kajemo zbog izgovorenih reči. Iz tog razloga je Ebu Bekr r.a imao običaj da stavi kamen ispod jezika kako bi što više ćutao.

Sledeći naš jezički problem, koji moramo da rešimo, jeste brzopletost jezika. Kod nas je, nažalost, vrlo često jezik brži od pameti. Puno toga kažemo, pa tek onda o izrečenom razmišljamo.
Često je taj poriv posledica čovekovog samopokazivanja pred drugim ljudima, kako bi oni pohvalili njegov govor, stoga „trči pred rudu“ i važno mu je da kaže nešto pre drugih, a nije prethodno razmislio o tome. Kada vidi da je pogrešio, onda se kaje i pravda rečima „nisam to rekao“ ili „nisam tako mislio“. Zato imajmo na umu staro pravilo komunikacije – razmisli, pa onda kaži!

I, konačno, naš treći jezički problem jeste neposedovanje kontrole nad jezikom!
Draga i čestita braćo i sestre u islamu, nekada se ponašamo kao da smo naučnici i za šta god nas pitaju, odmah dajemo odgovore a pritom nemamo znanja, i onda ulazimo u razne rasprave. Upadamo u reč svome sagovorniku, šalimo se na pogrešan način, vređamo i ponižavamo brata muslimana i gazimo njegovu čast. U raspravi se borimo i nastojimo da naša reč bude poslednja.

Mi jednostavno mislimo da možemo pričati kad god hoćemo i šta god želimo i to bez ikakvih posledica. Tu se zapravo varamo. Itekako ćemo biti pitani za naš jezik.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „ Za sve što čovek izgovori, biće pitan, osim za naređivanje dobra, odvraćanje od zla i spominjanje Allaha!“

S druge strane, ukazujući na važnost kontrolisanja jezika, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poručuje: „Da čuvamo jezik jer je za njega nagrada Džennet.“

Draga braćo i sestre, ukljućite razum i kontrolu nad jezikom. Govorimo samo ono što je lepo i to onda kada treba i koliko treba i popravimo ono što smo pokvarili među nama.
Omer ibn Abdullah je rekao: „Srca su riznice tajni, usne su brave, a jezici su ključevi. Čuvajte ključeve da se ne otvore brave i da se ne otkriju riznice srca.“

Molim Allaha da nas uputi na Pravi put i da nam pomogne da svoj jezik počnemo koristiti na ispravan način. Amin!"

 

 

WP 20180105 12 16 22 Pro

Petog januara/osamnaestog rebiu-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamij hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.
Centralna tema hutbe je bio odnos prema roditeljima.

“Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kada jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni "Uh!" - i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim.
Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: "Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dete, negovali!" (Al Isra, 23, 24)

“Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti.
A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti.” (Lukman 14,15)

“Allahu su najdraža dela: klanjanje namaza u njegovo pravo vreme, pokornost roditeljima i borba na Allahovom putu.” (Buhari)

“Onaj s kime su zadovoljni njegovi roditelji, s njima će biti zadovoljan i Allah; a na koga su njegovi roditelji gnevni, na njega će biti gnevan i Allah dž.š.”

“Ko bude činio dobro svojim roditeljima i pokoran im bio – blago njemu! Allah će mu život produžiti!” (Buhari)

“Ne okrećite se od očeva (tj.roditelja). Jer ko to bude činio, ne veruje u ono što je Allah objavio.” (Buhari i Muslim)

Citirani ajeti i hadisi ukoliko se pažljivo prouče i analiziraju mogu pomoći svakom sledbeniku dina da se o ovom odgovornom i velikom hakku pravilno orijentiše. Tokom celog perioda objave ljudi su opominjani da roditeljima dobro čine. Kur’an jasno upozorava da roditeljima ne kažemo ni “uh”, niti da im svojim postupkom damo do znanja da su nam dosadni. Naša obaveza je da im se uvek prvi javimo, selam nazovemo, napravimo im mesta da sednu i da razgovaramo s njima na najlepši način.

Jedino u situaciji kada nam naređuju da činimo nešto što je suprotno veri, dužni smo to odbiti, ali i dalje prema njima moramo zadržati korektan stav. Dakle, sevab nam je i verska naredba ne poslušati i ne slediti roditelje kada nam savetuju da im kupujemo ili sa njima pijemo alkohol, ili činimo nešto čime bismo počinili greh prema Allahu.

Dobročinstvo prema roditeljima je samo mali deo uzvraćanja zahvalnosti za sve što su za nas učinili. Uistinu je žrtva roditelja za decu bezrezervna i ogromna. Oni bdiju nad decom dok su maloletna i brinu se za njihovo izdržavanje, odgajanje i školovanje, a ta briga traje do kraja njihovog života.

“Čoveka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro, majka njegova s mukom ga nosi i u mukama rađa, nosi ga i doji 30 meseci. A kada dospe u muževno doba i kada dostigne 40 godina on rekne: “Gospodaru moj, dozvoli mi da ti budem zahvalan na blagodati koju si darovao meni i roditeljima mojim i pomozi mi da činim dobra dela kojima ćeš biti zadovoljan i učini dobrim potomke moje. Ja se, zaista, kajem i odan sam Tebi.”
Eto, od takvih ćemo Mi dobra dela koja su radili primiti, a preko ružnih postupaka njihovih preći; od stanovnika Dženneta će oni biti, istinito obećanje koje im je dato Mi ćemo ispuniti.”
A oni koji roditeljima svojim kažu – ih, što mi pretite da ću biti oživljen, kada su pre mene toliki narodi bili i nestali, a oni zazivajući Allaha u pomoć govore: “Teško tebi, veruj!” Allahova pretnja će se, doista, obistiniti. On odgovara: ”To su izmišljotine naroda drevnih.”
Na takvima treba da se ispuni Reč rečena o narodima, džinnima, ljudima, koji su pre njih bili i nestali, jer oni su zaista nastradali.” (Al-Ahqaf, 15 – 17)

Zbog svega što roditelji učine za evlad, zahvalnost prema njima je dug. Zanemariti to i zaboraviti predstavlja niskost, nečovečnost i nasilje.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava: “Među najveće grehe se ubrajaju: Allahu druga prepisivati, bespravno ubiti čoveka, biti nepokoran roditeljima i lažan govor.”

Nemarnost i nezahvalnost prema roditeljima se, dakle, poredi sa najvećim grehom. Vera nas uči da čovek musliman ima nagradu i sevab ne samo od dobrih dela koja lično uradi, nego i od dobrih dela, ponašanja i dove svog evlada (deteta). Blago li se onim roditeljima čiji potomci budu redovno obavljali namaz i svakodnevno mnogo puta učili poznatu kur’ansku dovu: “Naš Gospodaru, oprosti meni, mojim roditeljima i mu’minima na Dan polaganja računa.” (Ibrahim, 41)

“Gospodaru moj, oprosti meni i roditeljima mojim i onome koji kao vernik u dom moj uđe, i vernicima i vernicama, a nevernicima samo propast povećaj.” (Nuh, 28)

Među najbolje načine sećanja na svoje roditelje koji su preselili na ahiret jeste iskrena dova, ibadet, te doslednost i istrajnost na pravome putu.

Sigurno smo mnogo puta čuli i ovaj hadis koji obraduje vernike: “Kada čovek umre, njegova dela prestaju osim u tri slučaja: kada iza sebe ostavi dobro i opštekorisno delo, kada iza sebe ostavi dobru, korisnu i pravu nauku kojom se ljudi služe i kada ostavi decu odgojenu u duhu islama koja ga se dovom sećaju.”
Gospodaru, podari nam evlad koji će se sećati nas sa lepim rečima i spominjati nas po dobrim delima,” rekao je između ostalog Ramadan ef Mehmedi.

Anketa:

Koliko često slušate GMS Radio?

Svakodnevno - 59.6%
Povremeno - 29.8%
Ne slušam, pratim samo putem Facebook-a - 9.9%
The voting for this poll has ended on: May 29, 2016

Halal Srbija

 

 

Prevoz i organizacija dženaza